Već od pedesetih godina XX veka sve češće pristižu informacije iz zapadnih zemalja kao i nekih zemalja u razvoju, koje upozoravaju na brzo širenje nezaraznih oboljenja i njihove posledice.One zahvataju sve više mlade starosne grupe, tj. radno aktivno stanovništvo.
Nezarazna oboljenja postaju glavni uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama. Sedamdesetih godina nekoliko vodećih nezaraznih obolenja (kardiovaskularna, maligna, respiratorna, povrede) čine uzrok više od 3/4 smrti u industrijski razvijenim zemljama i oko 1/4 u zemljama u razvoju, koje još nisu uspele ni zarazne bolesti da stave pod kontrolu.
Od samog početka bilo je jasno da se sa nezaraznim oboljenjima mora boriti na jedan novi i drugaciji nacin, od onoga kako je to činjeno sa zaraznim bolestima .
Na to su upozoravale brojne činjenice, incidenca/oboljevanje od ovih bolesti bilo je u stalnom porastu i uprkos velikom napretku medicinske nauke, što je ukazivalo na neophodnost jednog novog pristupa u toj borbi.
Brojna istraživanja, epidemiološka, klinička i eksperimentalna pokazala su da postoji jaka združenost odredenih faktora rizika i nezaraznih oboljenja i da su glavni rizici za zdravlje nacin (stil) življenja i čovekova sredina, odnosno nezdrave navike (pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna fizicka aktivnost) i zagađenje okoline; zatim psihostres i povećane vrednosti krvnog pritiska, holesterola i telesne težine. Postoji još citav niz faktora samo za kardiovaskularna oboljenja . Uoceno je takode da više faktora rizika može udruženo uticati na nastanak jednog oboljenja, i to znatno jace nego što je prosti zbir njihovih pojedinacnih uticaja.
S obzirom na složenost meduodnosa faktora rizika nezaraznih oboljenja , došlo se do zakljucaka da zdravstvena služba nije u stanju da sama ostavari unapredenje i zaštitu zdravlja.Neophodno je ucestvovanje i drugih subjekata u zajednici : obrazovanje , zakonodavno izvršna vlast, mass medii,proizvodno - preradivačke i prometne prehrambene organizacije, ekološka udruženja, saobracajni sektor pa i svaki pojedinac koji mora da preuzme odgovornost za vlastitio zdravlje.

Na osnovima koncepta o faktorima rizika i intersektorske saradnje zasniva se novi, integrisani - C I N D I pristup , koji je ugledao svetlo dana nakon donošenja Rezolucije Skupštine SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE 30.43 "Zdravlje za sve do 2000 -te godine", 1977 god.
CINDI program predstavlja glavni instrument za ostvarivanje strateških ciljeva Svetske zdravstvene organizacije EURO regiona.On daje zemljama clanicama, okvirnu politiku za primenu postojecih znanja o prevenciji nezaraznih oboljenja.Nosilac programa je tim primarne zdravstvene zaštite.
CINDI je u suštini interventni program koji insistira na promeni nacina života, uz snažne zdravstveno preventivne mere, istovremeno se oslanjajuci na naucno istraživažki rad sa naglaskom na monitoring rada i rezultata, kako bi rasvetlio odredene probleme.
CINDI u svom konceptu sadrži multisektorski pristup rešavanju zdravstvenih problema , za koji je neophodno ucešce svih relevantnih subjekata u zajednici.
Vodeca nezarazna oboljnja prema CINDI Protokolu su : kardiovaskularna oboljnja, rak, šecerna bolest, mentalno zdravlje, hronicna respiratorna oboljenja, povrede i trovanja, bolesti usta i zuba.
Faktori rizika kojima je dat prioritet prema CINDI Protokolu su: pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihosocijalni stres, arterijska hipertenzija, hiperholesterolemija i prekomerna telesna težina.

CILJEVI SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE - C I N D I

Opšti cilj: uspostavljanje mehanizma i metodologije za integrisanu medusektorsku aktivnost u cilju prevencije i kontrole vodecih nezaraznih oboljenja i unapredenja zdravlja.

Glavni cilj: istovremeno redukovanje zajednickih faktora rizika glavnih nezaraznih obolenja i na taj nacin , smanjivanje morbiditeta i mortaliteta od tih obolenja. Prioritet je dat napred spomenutim faktorima rizika.

Neposredni cilj: ugradivanje interventnih strategija u Zajednici, kombinovanjem različitih zdravstvenih službi i drugih relevantnih subjekata u Zajednici .( obrazovanje, mass media,zakonodavstvo, vlast, i dr. )

CINDI U JUGOSLAVIJI - NOVI SAD

Epidemiološka i druga istraživanja ,kao i podaci iz rutinske statistike, pokazuju da su nezarazna obolenja najveci nacionalno- socijalno medicinski problem u Jugoslaviji. Kardiovaskularna oboljnja , maligna oboljnja, povrede, oboljnja respiratornog i gastrointestinalnog sistema , ucestvuju sa oko 85 % u ukupnoj smrtnosti ,najcešci su uzrok invaliditeta, a ekonomski gubici i troškovi dijagnostike i lecenja su visoki .

U SR Jugoslaviji je za sada CINDI program prihvacen u Novom Sadu / Gradska zajednica / i u Beogradu / cetiri opštine /.Programi su locirani u domove zdravlja cija je osnovna delatnost primarna zdravstvena zaštita.Lokalnim programima rukovode naucni saveti i direktor velikih programa a koordinacioni odbori obezbeduju društveno politicku podršku u intersektorskoj saradnji.

Novi Sad kao kolaborativni centar sa najdužim iskustvom predstavlja pilot podrucje za CINDI u Jugoslaviji od 1984.godine.

Specijalisticki Centar za prevenciji dijagnostiku i terapiju bolesti neadekvatne ishrane " Dr Živić" iz Novog Sada, je prva privatna zdravstvena ustanova, u SR Jugoslaviji, SCG, koja je u duhu principa i neposrednih ciljeva CINDI-ja, sa programom prevencije kardiovaskularnih bolesti "POMOZITE SVOME SRCU", uključena u ovaj program.